Географска карта - Козарска Дубица (Kozarska Dubica)

Козарска Дубица (раније Босанска Дубица) јесте градско насеље и сједиште општине Козарска Дубица у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Козарска Дубица укупно је пописано 11.566 лица.

Град се налази 26 км од ауто-пута Загреб — Београд, главног путног правца који спаја западну са источном и југоисточном Европом.

Козарска Дубица је административно, политичко и културно сједиште дубичке регије, у последњих неколико година прогресивно се шири на исток и југоисток стварањем подручја за индустријску зону и нова градска насеља, Петра Пеције, Мораве и Ђолови.

Предметни простор налази се у сјеверозападном дијелу Републике Српске, на десној (јужној) страни реке Уне, око десетак километара југозападно од ушћа Уне у Саву.

На подручју Козарске Дубице постоје два геоморфолошка типа која формирају рељеф:

* акумулативна низија (поуње)

* флувијално-денудационо нискогорје (Грабовац, Козарице).

Акумулативна низија је алувијална терасна раван, апсолутне висине 98-101 mnm. са десне стране ријеке Уне, а њена ширина од Шпиља на западу се проширује ка истоку до ријечице Моштанице гдје достиже нешто преко 2 km. Флувиоденудационо нискогорје јужно од алувијалне терасне равни које у основи изграђују неогени пјесковити и кречњачки лапори, оолитички кречњаци, и лапоровити пјешчари и пијесци је генералног нагиба ка сјеверу, али локално нагиби терена имају различит правац и величина: на најчешће (5—250). Овај рељеф формиран је ендогеним и егзогеним процесима на терену који у основи углавном изграђују неогени језерски седименти. Дренирање површинских и подземних вода врши се отицањем површином падина и поточним јаругама и коритима у правцу ријеке Уне. Генерални смјер ових токова је југ-сјевер са бујичним карактером (већи поточни токови: Бињачка Моштаница). Основни водоток на овом подручју је ријека Уна са смјером тока запад-исток, дубина корита је 3-5 m, подужни нагиб 2 2,5%. Ка истоку смјер тока Уне постаје конвексан према Дубичком пољу, па је обала угрожена вертикалном ерозијом. Због релативно плитког корита поточних токова и изливања њихових вода извршена је регулација њихових доњих токова (Бињачка, Моштаница), а изграђени су и дренажни канали у Дубичком пољу: Козарице - Моштаница и Кланица - Моштаница. Још увијек је терен на подручју Ражљева повремено водоплаван.